Nevidljivi rad je ispostaviće se problem i unutar organizovanja protesta. Godinama unazad kao feministkinja suočavam se sa potpuno nerealnim zahtevima vidljivosti i onoga šta bi trebalo da bude mobilizacija ili ženski pokret. Funderi jednako kao i političari imaju vizije o tome kako su reke žena na ulicama ono što je stvarna moć feminizma. Često čujemo kako je potrebna mobilizacija šireg fronta žena – ali zaboravlja se kako do nje dolazi.

Dok ovo pišem vodim i radionicu za mlade koja se zove Reclaiming power: Feminism, woman’s rights and anti-gender movements. Ona se bavi pisanjem preporuka za prevazilaženje izazova savremenog feminizma, u naredne dve godine. 

Već izrevoltirana problemom koji sam adresirala na početku teksta, prvi uput je bio – istražite! Istražite primere iz sveta koji rade! Nemojte da mi predlažete nešto po inerciji, ne želim više istih preporuka i fraza koje ništa ne znače. Najbolji primer te užasne prakse ponavljanja bez razumevanja je s vremena na vreme recikliran protesni zahtev da se napravi registar silovatelja. Iako ovaj populistički zahtev možda masama na prvu zvuči korisno i radikalno, iskustva primene ovog registra pokazala su da je ovaj kontroverzni metod, najblaže rečeno neuspešan. Učinkovitost je nula a nusefekti su ometanje pravde, porast beskućništva i rat protiv siromaštva.

Želim zato da podsetim na nevidljivi rad inicijativa koje svi znamo i čiji su slogani postali deo feminističke istorije. Svi znamo ove proteste – hajde da se podsetimo njihovih početaka:

Ako se plašiš mraka, zapalićemo grad

Tokom 2022. godine u gradskom parku u Prištini je silovana 11-godišnja djevojčica i taj je događaj pokrenuo najmasovnije proteste nakon rata. Nekoliko hiljada ljudi je izašlo na ulice i institucije su bojili crvenom bojom. Protest je doveo je i do ostavki u nadležnim institucijama. Ostavke su podneli direktor kosovske policije i direktor Uprave za postupanje sa zatvorenicima i maloletnicima.

Protesti u prištini postavili su uzor mnogim protestima u regionu, foto: fb stranica Kolektivi për Mendim dhe Veprim Feminist

Šta ne vidimo? Kolektiv za feminističku misao i akciju koji je mobilisao najveći protest, prevashodno je platforma za teoriju.

Nastao je u martu 2019. godine i protestima 2022. su prethodile brojne akcije. Nevidljiv rad uključuje čitalački klub, teorijske diskusije, filmske projekcije i prevode feminističke literature. Video radove na albanskom jeziku, režirale su i Audre Lorde i Angela Davis.

Ni jedna manje

Latinska Amerika je u popularnoj kulturi predstavljena kao zemlja radosti i nasmejanih ljudi koji plešu uz popularne letnje hitove. U stvarnosti to je prostor većine zemalja sa najvišim stopama femicida.

Dvesta hiljada ljudi u junu 2015. okupilo se u Buenos Airesu. Posle prvih protesta vrhovni sud je najavio registar femicida – do danas on u Argentini nije uspostavljen.

Intenziviranje protesta u vreme konzervativnih vlasti u Argentini doprinelo je legalizaciji abortusa 2020. godine, foto: Prensa Obrera, Wikimedia Commons

Šta ne vidimo? Ni jedna manje slogan nastao je iz pesme.

 

Autorka je meksička pesnikinja Susana Chávez Castillo koja je pronađena mrtva i osakaćena početkom januara 2011. godine. U Argentini su masovni protesti 2015. počeli čitajućim maratonom u martu, nakon ubistva devojčice. Nastavili su u maju viralnim tvitovima i nastankom hashtaga #NiUnaMenos, posle ubistva četrnaestogodišnje devojčice. Online prisustvo je omogućilo širenje pokreta na druge zemlje Latinske Amerike.

Iako nije eksplicitno LGBT+ protest, Ni Una Menos je suštinski povezan sa queer pokretom.

To brilijantno dokazuje Ceci Sosa u tekstu Mourning, Activism, and Queer Desires: Ni Una Menos and Carri’s Las hijas del fuego. Pomeranjem od žaljenja ka užitku – dobijen je neophodni naboj pokreta sistem srodstva baziran na moćnom povezivanju žena punom životne radosti.

U 2018. godini organizovan je Orgazmatron, događaj koji nije potrebno prevoditi, a prestavnice pokreta Bake Petog maja pridružile su se Zelenim trakama, pokretu za legalizaciju abortusa. Pod sloganom Las ricas abortan, las pobres mueren [bogate abortiraju, sirote umiru], konačno u leto 30. decembra 2020, Argentina je postala prva zemlja Latinske amerike sa legalnim abortusom do 14. nedelje.

Nevidljivi rad u pesmi

Čileanski kolektiv LASTESIS u toku 2018. godine je osmislio pesmu i performans koji je postao jedan od najponavljanijih u svetu. Do sada je izveden u preko 200 gradova širom sveta.

Y la culpa no era mía ni dónde estaba ni cómo vestía. El violador eres tú!
[Nije moja krivica ni gde sam bila ni kako sam se obukla. Nasilnik si bio ti!]

Nevidljiva je uloga teorije u radu kolektiva LASTESIS. Kao što im i ime kaže nastale su da bi istakle značaj feminističkih autorki. Ključno obeležje ovog kolektiva jeste intersekcionalni i trans-inkluzivni feminizam. Pesma koju zna ceo svet je izvedena prvi put na veoma protestu od tek 50 ljudi u novembru 2019. godine u Valparaísu ispred policijske stanice. Njihovi performansi su dugi ne više od 15 minuta a cilj im je da budu precizne, koncizne i efektne. Prvi performans Patriarcado y Capital es alianza criminal direktno je inspirisan knjigom Kaliban i veštica Silvije Federiči, dok se Violador en tu camino zasniva na istraživanju koje je sprovela Rita Segato.

Pouke koje donosi pogled u nevidljivi rad

Često se govori da je za pokretanje masovnog protesta potrebno imati što neutralnije stavove. Ovim se implicitno teži ublažiti politička oštrica feminizma i po ko zna koji put se ženama govori da treba da budu više po ukusu društva. Ispostavilo se ipak suprotno. Maštovite koreografije, pamtljivi slogani i akcije čije su slike koje su obišle svet samo su vrh brega ženskog organizovanja. Najveći deo rada na mobilizaciji je kao i uvek – ženski nevidljivi rad. Ono što svi primeri iz teksta pokazuju jeste da nema ženskog pokreta bez levih politika i politika stvarnog uključivanja svih, rečju – intersekcionalnog feminizma.

Naslovna: “Civil rights march on Washington, D.C. / [WKL].” Original black and white negative by Warren K. Leffler. Taken August 28th, 1963, Washington D.C, United States (@libraryofcongress). Colorized by Jordan J. Lloyd. Library of Congress Prints and Photographs Division Washington, D.C. 20540 USA https://www.loc.gov/pictures/item/2003654393/ Photo by Unseen Histories on Unsplash.