Ko se boji klitorisa još?

Dec 22, 2022 | temat, društveni život tijela, u fokusu

Autor/ica: Marija Ristić

Od kada se izučava čovekova priroda, muško telo je to koje je na stolu za seciranje. Tokom duge istorije medicinske terapije su prilagođavanje baš tom telu na kojem se izučavalo čovekovo zdravlje. I danas, premda bismo pomislili da je mnogošta drugačije, svedočimo cenzuri brige o ženskom seksualnom zdravlju, ali i ženskom zdravlju uopšte, u poređenju sa brigom o seksualnom zdravlju muškaraca.

Muška impotencija se tako doživljava kao ozbiljna stvar, dok se o ženskoj skoro i ne priča, a kada se i priča, rešenja se retko pominju. Tu je i opštepoznata normalizacija reči penis, latinske reči za muški polni organ, koja ne važi za sramotnu reč, dok se vulva kao intimna regija žene, klitoris kao erektilni organ i ekvivalent penisu, te vagina i dalje izgovaraju šapćući i krišom. Vulva i klitoris, misaono vezani ponajpre za seksualnost, a ne reproduktivnu funkciju žene, naročito se pažljivo izgovaraju, uz dozu misterioznosti, srama, pa čak i straha, koji su u skladu s nepoznavanjem žene i njene prirode – posledicom vekovima prisutne patrijarhalnosti.

Medicinski tabu klitorisa

Vulva i klitorisOd svih delova tela i organa žene, klitoris je taj koji je i dalje u najtamnijoj senci i o kome se najmanje zna. Znanja o klitorisu manjka ne samo opštoj populaciji, već i celokupnoj medicinskoj gardi. Njegova anatomija i fiziologija, funkcija i njegov uticaj na ženino zdravlje tek počinju da se intenzivno istražuju i obelodanjuju. Za to su zapravo zaslužne operacije promene pola, sve zastupljenije u vremenu u kom živimo – da nema njih, neznanje o klitorisu i njegovoj ulozi bi verovatno trajalo još duže. Zahvaljujući ideji promene pola, više nego ikada prije se “čačka” i ispituje područje ženskih genitalija.

Pre nepuna dva meseca se tako konačno otkrilo da klitoris ima oko 10 000 nervnih završetaka. Dosadašnji podatak da ima 8 000 bio je izveden na osnovu izbrojanih završetaka klitorisa krave. A da tih osam žena koje su se podvrgle operaciji promene pola u muškarca nije pristalo da se njihov klitoris iskoristi u naučne svrhe, ispravan podatak i dalje ne bismo imali.

O tom čuvenom zrnu graška iznad vagine, koje je ucrtano u anatomskim atlasima, ne govori se puno ni na medicinskim fakultetima. Vidljivi deo klitorisa je zapravo glava klitorisa, dok je telo klitorisa unutar mišića karličnog dna. Vidljivo je u proseku od 5% do 10% klitorisa, dok se kod nekih žena ništa ne vidi. To je nešto što takođe nije dostupno u literaturi budućih lekarki_a, što objašnjava nepostojanje njihovog razumevanja i osećaja za taj deo tela žene. Svakako, kao sledeće pitanje se nameće: zašto sada ne nauče sve ono što se o klitorisu danas zna? A znamo i odgovor.

Nepodsticajan društveni kontekst i niska primanja obično su razlog zašto većina lekarki i lekara s naših prostora nije motivisana za istraživanje novih saznanja i zato se njihov način rada svodi na ono kako su (ih) naučili. Oni među njima koji istovremeno rade za farmaceutske kompanije s ciljem dobijanja procentualne naknade za propisivanje određenih proizvoda usavršavaju se na kongresima i seminarima pod pokroviteljstvom istih kompanija, čime se samo perpetuira promocija određenih farmaceutskih proizvoda dok se ne ispituju i predstavljaju nova saznanja. A da bi zdravstveni sistem funkcionisao optimalno za žene, potrebno je neprestano usavršavanje i učenje, potrebna je saradnja istraživačica_a i onih koji direktno učestvuju u pružanju primarne zdravstvene zaštite ženama.

Svakako, propust u pružanju primarne zdravstvene zaštite nije vezan samo za klitoris, već i za čitav vulvarni predeo. Na brojna stanja, poput vaginizma, vulvodinije, klitorodinije, ginekologinje i ginekolozi sležu ramenima i ubeđuju žene da je sa ginekološkog aspekta sa njima sve u redu, a žene koje muče ovi problemi itekako znaju da nije. Tabuizacija bilo koje teme je posledica neznanja, a posledica tabuizacije su propusti i produbljivanje problema.

Na pregled kod klitorologa

Sve navedeno je problem čitavog sveta, ne samo našeg područja. Ipak, dobra vest je da se nalazimo na početku nezaustavljivog procesa detabuizacije ženskog intimnog zdravlja. Ankete koje sprovodim za potrebe svog rada na popularizaciji savremenih informacija koje imamo o ženskom telu i seksualnosti govore u prilog tome da postoji sve veće interesovanje žena za upoznavanje sa sopstvenim telom, uprkos činjenici da, grubo govoreći, četvrtina žena nikada nije pogledala svoju vulvu uz pomoć ogledala, a trećina se ne oseća prijatno da samu sebe dodirne.

Naime, u suprotnosti sa stereotipom da muškarci ne znaju “naći” klitoris, istina je još i tužnija: ni veliki procenat žena ne zna kako klitoris uopšte izgleda, niti koliko bitnu ulogu ima u ženinom telu. Premda je prva asocijacija na klitoris vezana za užitak, on nije isključivo seksualni organ već igra bitnu ulogu i u plodnosti žene, tako što svojom aktivnošću pospešuje cirkulaciju materice. Klitoris je čuvar koji stoji na kapiji portala čovečanstva.

Potrebno je samo malo znatiželje i uživat ćemo u činjenici da imamo priliku ići ukorak sa velikim novostima o našem telu. Vulva i klitoris prestaće da budu tabu tema i time će polako prestati negativan uticaj njihove tabuizacije. Uskoro će se znati i o tome učiti, da treba paziti pri izvođenju epiziotomije i zato da se ne bi povredilo tkivo klitorisa. Vulva će biti lako izgovarana reč, isto kao i ruka ili glava. Žene će saznati da su štikle, nepravilno držanje i sedenje najveći neprijatelji klitorisa, a da njegova upotreba i nega omogućuju pravilan rad hormona koji se luče u ženskom telu. Da je to tkivo koje se ne troši, naprotiv – da sve više raste kako žena stari. Da mišići karličnog dna mogu da se treniraju kao i svi drugi mišići na telu.

Kao lekarki, uliva mi radost to što je revolucija ženskog zdravlja počela i što smo baš mi pionirke i pioniri u toj revoluciji. Već će naše ćerke intenzivno doživeti pozitivne posledice razvoja kome sada svedočimo, kako u sferi ljudskih prava, tako i u području medicinske zaštite žena. Možda još ne nailazimo na najbolje razumevanje ginekologinja i ginekologa i moramo za njega da se borimo, ali nepobitna je činjenica da medicina napreduje i da je sve više toga što ide u prilog ženama i ženskom zdravlju. A kad smo već kod naših potomkinja, treba reći nešto i o našim budućim unukama: one će imati priliku da idu i na klitorološki, a ne samo na ginekološki pregled.

 

 

Udruženje za kulturu
i umjetnost - CRVENA
www.crvena.ba

Udruženje za kulturu
i umjetnost – CRVENA

KONTAKT

Ukoliko te već nismo kontaktirali, a želiš da daš svoj doprinos, molim te da nam pišeš na uredništvo@feministika.ba